Rat u Ukrajini, koji je započeo 24. februara 2022. godine napadom Rusije, i dalje traje, a uoči treće godišnjice sukoba, pregovori između SAD i Rusije predstavljaju nadu za mogući mir. Ovi pregovori, koji su započeli 18. februara 2025. u Rijadu, dolaze nakon dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika i mogu otvoriti put ka okončanju ovog najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.
Napad na Ukrajinu je od strane zvanične Moskve predstavljen kao specijalna operacija, koja je, prema njihovim rečima, uzrokovana neodgovarajućim odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini. Takođe, Moskva je naglasila potrebu za denacifikacijom Ukrajine. Sukob zapravo počinje 2014. godine, kada su odnosi između Rusije i Ukrajine postali napeti nakon svrgavanja ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, što je dovelo do separacije Krima i pobune u Donjecku i Lugansku.
Jedan od ključnih razloga za rusku intervenciju u februaru 2022. bio je najavljeni plan Kijeva da se povuče iz Budimpeštanskog sporazuma iz 1994. godine, koji je Ukrajini omogućio da se odrekne nuklearnog naoružanja u zamenu za bezbednosne garancije. U tom kontekstu, rusko vojno delovanje je počelo sa više pravaca, a napadi su se odvijali širom zemlje, uključujući Kijev, Harkov i Černigov.
Ukrajinci su pružili neočekivano jak otpor, posebno u područjima kao što su Irpin, Hostomel i Buča. U prvim danima invazije, ruske trupe su se suočile sa značajnim otporom, što je rezultiralo neuspehom u opkoljavanju Kijeva. Tokom prvih meseci sukoba, Rusija je preuzela kontrolu nad delovima južne Ukrajine, uključujući Herson, ali su kasnije usledile ukrajinske kontraofanzive koje su dovele do povlačenja ruskih snaga iz Hersona.
Kao odgovor na sukob, međunarodna zajednica je uvela brojne sankcije protiv Rusije, što je dovelo do povlačenja više od 1.000 zapadnih preduzeća iz zemlje. Međutim, sankcije su takođe imale negativne posledice za zemlje Evropske Unije, koje su zavisile od ruskog gasa. U međuvremenu, Rusija je nastavila sa napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, čime je značajno oštetila kapacitete Ukrajine.
Tokom 2023. godine, ukrajinske snage su pokušale kontraofanzivu na jugoistoku, ali su se suočile sa teškim izazovima. U junu je došlo do pobune unutar ruske Vagner grupe, koja je dodatno destabilizovala situaciju. U istom periodu, Ukrajina je nastavila da prima pomoć iz više od 70 zemalja, uključujući značajnu vojnu podršku iz SAD.
Kako se sukob nastavlja, situacija na terenu ostaje kompleksna. Ukrajinske snage su se suočile sa teškim borbama u Donbasu, dok su Rusi pokušavali da zauzmu strateške tačke. U međuvremenu, međunarodne tenzije su se povećale usled ruskih napada na ukrajinsku infrastrukturu i pretnji širenja NATO.
S obzirom na situaciju, pregovori o miru i stabilizaciji regiona postaju sve važniji. Pregovori u Rijadu predstavljaju početak procesa koji bi mogao dovesti do okončanja sukoba, a Trampova administracija naglašava važnost postizanja trajnog mira. Kako se sukob nastavlja, budućnost Ukrajine i celog regiona ostaje neizvesna, ali međunarodna zajednica nastavlja da se angažuje u potrazi za rešenjem.
