Meteorološko proleće 2025. godine donosi izuzetno tople temperature u Evropu, gde se očekuje pojava „toplotne kupole“. Ova pojava podrazumeva da će temperature biti više od uobičajenih za 10 do 15 stepeni, a toplotni talas će obuhvatiti centralnu i istočnu Evropu. Vremenska prognoza za prvu nedelju nove sezone ukazuje na to da će toplotna kupola izazvati znatno višegodišnje temperature do sledećeg vikenda.
Ova opsežna blokada, koja je počela ovog ponedeljka, postepeno jača površinski sistem visokog pritiska širom centralnih delova evropskog kontinenta. Tokom druge polovine nedelje, prognozira se da će temperature postati još više nego što je uobičajeno za ovaj period godine. Najviše anomalije se očekuju u centralnoj, istočnoj i severnoj Evropi, uključujući i Balkansko poluostrvo.
U Kijevu, na primer, meteorološki podaci ukazuju na to da će ukrajinska prestonica imati dug period sa temperaturama znatno iznad normale. Očekuje se da će pod kupolom intenzivne toplote, koja se formira na visini, topli talas trajati najmanje nedelju dana.
Šta je zapravo toplotna kupola? Ovaj termin se koristi kada se na velikim površinama formira visok pritisak, što izaziva ekstremne vremenske uslove. Toplotna kupola obično donosi visoke temperature i često suvo vreme. Ovaj fenomen se javlja kada se formira iznad nivoa mora veoma topla vazdušna masa, koja zadržava topli vazduh ispod sebe, često izazivajući ekstremne temperaturne anomalije.
Tokom poslednjih nekoliko godina, toplotne kupole su bile odgovorne za mnoge smrtonosne toplotne talase širom sveta, jer su temperature često dostizale rekordne vrednosti. U Evropi su se ovakvi događaji često pojavljivali, što je rezultiralo veoma visokim dnevnim temperaturama.
Prema trenutnim prognozama, „epicentar“ ove toplotne kupole biće iznad Balkanskog poluostrva, gde će se dominirajući vremenski obrazac proširiti na veći deo kontinenta do sredine nedelje. Očekuje se da će temperature na Balkanu, kao i u centralnoj i istočnoj Evropi, biti 10 do 15 stepeni iznad proseka.
Do srede, temperature će u zemljama poput Nemačke, Austrije, Poljske, Belorusije i Ukrajine biti 6 do 10 stepeni iznad normale. Topli talas će se dodatno proširiti i na severnu Evropu, gde će se temperature očekivano kretati od 16 do 19 stepeni, dok bi neke oblasti mogle dostići i 20 stepeni.
Na Balkanu, najviše temperature biće zabeležene u dalekoj istočnoj Hrvatskoj i severnoj Srbiji, kao i u južnoj Rumuniji i severnoj Bugarskoj. Očekuje se da će Italija i Mediteran ostati na ivici blokade, dok će se uslovi postepeno vraćati na tipične vrednosti tokom vikenda, kada se vlažnije vazdušne mase očekuju sa zapada.
Vrh toplotne kupole i povezana toplota ispod očekuje se za petak, kada će temperature biti nekoliko stepeni više nego u sredini nedelje. Ove visoke temperaturne anomalije će se javiti širom istočne Evrope, donoseći sa sobom izuzetno tople dane za početak marta.
Iako se toplotne kupole često povezuju sa prijatnim i stabilnim vremenom, one takođe povećavaju rizik od požara zbog sušnih uslova koji se mogu razviti. U poslednjim godinama, Europa je bila pogođena šumskim požarima, što dodatno naglašava potrebu za pažnjom na potencijalne opasnosti koje donosi ovakva vremenska situacija.
Uprkos ovim izazovima, meteorolozi ističu važnost praćenja vremenskih obrazaca, kako bi se mogli predvideti potencijalni rizici i osigurati adekvatna priprema za ekstremne vremenske uslove.
