U poslednje vreme, kulinarski svet se sve više okrenuo tradiciji i starim receptima, a jedan od najzanimljivijih i najukusnijih specijaliteta koji dolazi iz Gruzije je hačapuri. Ovaj hleb se tradicionalno priprema sa sulguni sirom, koji je specifičan za tu zemlju. Sulguni je usalamureni sir, kiselog i umereno slanog ukusa, ali u ovom receptu koristi se mocarela i feta, što ga čini dostupnijim i lakšim za pripremu.
Priprema hačapurija je jednostavna, a sastojci su lako dostupni. Za jedan klasičan recept potrebni su: 4 jaja, 4-5 čaša brašna, 500 ml kefira (ili jogurta ukoliko nemate kefir), kašičica praška za pecivo, kašičica soli, kašičica šećera, 2 kašike otopljenog putera, 300 g mocarele i 300 g fete. Ovi sastojci omogućavaju da se dobije sočan i ukusan hleb koji može biti savršena užina ili dodatak glavnom jelu.
Prvo, u jednom sudu treba pomešati prosejano brašno sa praškom za pecivo. Zatim se dodaju kefir, so, šećer i otopljeni puter. Sve to se dobro umesi dok ne postane elastično, a zatim se ostavlja u frižideru da stoji sat vremena. Ovo je ključan korak jer hleb dobija na strukturi i ukusima. U međuvremenu, može se pripremiti nadev. Mocarela se dobro ocedi i izrenda, dok se feta izgnječi i pomeša sa jednim jajetom.
Kada je testo odmarano, vreme je da se naprave jufkice. Svaka jufkica se oklagijom stanjiva, a u sredinu se stavlja pripremljeni nadev. Testo se preklopi preko nadeva, a zatim se oblikuje u čamčasti oblik. Ovaj proces se ponavlja sa drugom jufkom. Pečenje se odvija na ugrejanom tiganju premazanom sa malo ulja. Hačapuri se prvo peče sa jedne strane, zatim sa druge, sve na srednjoj vatri kako bi se izbeglo zagorevanje. Pre nego što se hleb potpuno ispeče, dodaje se preostalo jaje preko, a na kraju se gotov hačapuri premaže sa malo ulja.
Ovaj jednostavan recept ne samo da omogućava da uživate u autentičnom ukusu Gruzije, već i podseća na važnost očuvanja domaćih kulinarskih tradicija. U vreme kada su se jela pripremala s ljubavlju i pažnjom, cela porodica bi se okupljala za stolom, deleći obroke i stvarajući uspomene. Zbog toga je važno ne zaboraviti ove recepte i nastaviti prenositi ih s generacije na generaciju.
Osim hačapurija, bogata kuhinja Balkana nudi mnogo više. Turska kuhinja, koja je ostavila dubok trag na kulinarstvo ovog kraja, obuhvata vekovima stare recepte koji su pažljivo odabrani kako bi podigli nivo domaće kuhinje. U tom smislu, knjige kao što su „Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje“ ili „Turska kuhinja sa vekovnim receptima“ nude ne samo recepte, već i priče o kulturi i tradiciji.
Za ljubitelje italijanske kuhinje, knjige poput „Italijanska kuhinja: recepti s potpisom starih majstora“ predstavljaju nevjerojatno putovanje kroz istoriju i običaje Italije, dok pružaju uvid u najveća dostignuća italijanske kulinarske umetnosti. Ove knjige nisu samo obični kuvari, već prenositelji kulture i tradicije.
Na kraju, ne smemo zaboraviti ni na azijsku kuhinju. Jeremy Pang, osnivač jedine azijske škole u Londonu, poznat je po svom jedinstvenom načinu prenošenja znanja i veština. Njegova knjiga „Kineska kuhinja – izvorni kineski recepti“ je remek-delo koje obogaćuje kulinarsko znanje svakog entuzijaste.
U svetu gde se sve više traže brza rešenja, važno je setiti se vrednosti domaće kuhinje, dugih priprema i okupljanja porodice oko stola. Kroz kulinarstvo možemo očuvati tradiciju i povezati se sa našim korenima.
