Administracija predsednika Donalda Trampa je započela proces smanjenja broja osoblja u američkim ambasadama širom sveta. Prema izvorima bliskim Rojtersu, ovaj potez je deo šire strategije revizije diplomatskog korpusa. Naredba je stigla u trenutku kada Tramp nastoji da preoblikuje spoljnu politiku SAD, što dodatno ukazuje na dinamiku njegovog pristupa međunarodnim odnosima.
U skladu sa ovim planom, od nekih ambasada je zatraženo da razmotre smanjenje kako američkog, tako i lokalnog osoblja za 10 odsto. Spisak radne snage koji će oslikavati predložene promene treba da bude dostavljen Stejt departmentu u najkraćem roku. Ove promene se odnose na širok spektar zaposlenih, uključujući diplomate kao i lokalne radnike, pri čemu većinu čini osoblje iz zemlje domaćina.
Stejt department je na upit Rojtersa odbio da komentariše unutrašnje kadrovske promene, što je standardna praksa kada su ovakve strategije u pitanju. Ovi potezi dolaze u trenutku kada Tramp traži načine da osigura „vernu i efikasnu primenu“ svog spoljno-političkog programa, a naredio je državnom sekretaru Marku Rubiju da preuredi spoljnu službu kako bi se postigli ti ciljevi.
Trampovo preispitivanje diplomatskog korpusa može imati dalekosežne posledice na način na koji Američka administracija komunicira i sarađuje sa drugim državama. Ovaj pristup može se smatrati delom šire strategije koja se fokusira na smanjenje troškova i optimizaciju resursa, ali takođe može izazvati zabrinutost među saveznicima, koji se mogu pitati kako će ove promene uticati na američku prisutnost i uticaj u njihovim zemljama.
U širem kontekstu, ova odluka može biti povezana sa Trampovim kritikama na račun tradicionalnih diplomatskih praksi i njegovim nastojanjem da stvori novu paradigmu u međunarodnim odnosima. Tokom svog mandata, Tramp je često izražavao nezadovoljstvo trenutnim stanjem međunarodnih odnosa i smatrao je da je potrebno da SAD preuzmu aktivniju ulogu u oblikovanju globalne politike.
Pored toga, Tramp je nedavno komentarisao mogućnost imenovanja bivšeg guvernera Ilinoisa, Roda Blagojevića, za ambasadora u Srbiji, govoreći: „Ne, ali bih voleo. On je sada čistiji od bilo koga u ovoj sobi.“ Ova izjava može se smatrati indikativnom za Trampov stil vođenja politike, gde se ne boji da kombinuje neobične ličnosti sa zvaničnim diplomatskim pozicijama.
Ambasade SAD diljem sveta igraju ključnu ulogu u sprovođenju spoljne politike zemlje i održavanju bilateralnih odnosa. U tom smislu, smanjenje osoblja može uticati na operativne kapacitete ambasada, što bi moglo rezultirati sporijim odgovorima na međunarodne krize ili smanjenjem kvaliteta usluga koje se nude američkim građanima u inostranstvu.
Trampova administracija često se suočava sa kritikama zbog svojih poteza koji se tiču međunarodnih odnosa, a ovaj trenutni razvoj događaja može dodatno produbiti te tenzije. Mnogi analitičari smatraju da bi smanjenje broja diplomata moglo dovesti do nedostatka uvid u ključna pitanja u različitim regionima, što bi moglo oslabiti stratešku poziciju SAD na globalnoj sceni.
U svetlu ovih promena, važno je posmatrati kako će se razvijati američka spoljna politika pod Trampovim vođstvom, kao i kako će drugi igrači na međunarodnoj sceni reagovati na ovaj novi pristup. Ova situacija takođe otvara pitanja o budućnosti američkih diplomatskih misija i njihovoj sposobnosti da efikasno funkcionišu u svetu koji se brzo menja.
