Turska planira da započne restauraciju kupole na džamiji Aja Sofija, što će biti jedan od najznačajnijih projekata obnove ovog istorijski bogatog zdanja koje datira više od 1.486 godina, saopštili su eksperti. Aja Sofija, koja je nekada bila najveća hrišćanska crkva Vizantijskog carstva, postala je džamija 1453. godine nakon što ju je osvojio otomanski sultan Mehmet. Tokom narednih 500 godina, ovo zdanje je postalo jedno od najpoznatijih mesta za verovanje u svetu.
Pre više od sedam decenija, sekularna Turska Republika je Aja Sofiju preuredila u muzej, ali je predsednik Redžep Tajip Erdogan 2020. godine odlučio da joj vrati prvobitnu namenu kao džamiji. Ova odluka izazvala je različite reakcije u domaćoj i međunarodnoj javnosti, ali je obeležila prekretnicu u istoriji ovog značajnog kulturnog nasleđa.
Istoričarka umetnosti Asnu Bilban Jalcin je izjavila da će proces restauracije biti izazovan, ali da će otvoriti važno poglavlje u istoriji Aja Sofije. „To zdanje je zaista puno iznenađenja jer ponekad stvari krenu u pravcu u kojem ne očekujete“, izjavila je ona za Rojters. Očekuje se da će projekat restauracije kupole fokusirati na slabim strukturnim tačkama koje su identifikovane tokom simulacije razornog zemljotresa, s obzirom na to da je Turska poznata po svojoj trusnoj aktivnosti.
Stručnjaci su naglasili da će Aja Sofija ostati otvorena za vernike i posetioce tokom radova na restauraciji. Međutim, nisu naveli tačan datum završetka obnove kupole džamije, uzimajući u obzir potencijalne probleme izazvane vremenskim uslovima i nepredviđenim dodatnim radovima koji bi mogli nastati tokom procesa.
Za ovaj projekat, Turska će morati da angažuje brojne stručnjake iz različitih oblasti, uključujući inženjere, arhitekte i istoričare umetnosti, kako bi osigurala da obnova bude u skladu sa standardima očuvanja kulturnog nasleđa. Restauracija Aja Sofije je ne samo tehnički izazov, već i kulturni i politički događaj koji će verovatno privući pažnju medija i stručnjaka iz celog sveta.
Završetak ovog značajnog projekta mogao bi dodatno da produbi kulturne i verske tenzije u regionu, ali i da otvori nova pitanja o identitetu i nasleđu Turske. Aja Sofija, koja je tokom vekova prolazila kroz različite transformacije, simbolizuje spoj različitih kultura i religija, što je čini jedinstvenim mestom na svetskoj kulturnoj mapi.
Ova restauracija predstavlja samo jedan deo šireg trenda obnove i očuvanja istorijskih spomenika u Turskoj. U poslednjim godinama, turska vlada je pokrenula brojne projekte sa ciljem da revitalizuje i očuva kulturne i istorijske lokalitete širom zemlje. Ovakvi projekti ne samo da čuvaju nacionalno nasleđe, već takođe igraju ključnu ulogu u turizmu i ekonomiji.
Nakon završetka radova na Aja Sofiji, očekuje se da će ovo zdanje privući još veći broj posetilaca, kako domaćih tako i stranih, koji će doći da vide obnovljenu kupolu i uživaju u njenoj bogatoj istoriji. Ova obnova može biti prilika da se promoviše međureligijski dijalog i razumevanje, kao i da se podstakne turizam koji je od vitalnog značaja za ekonomiju Turske.
U zaključku, restauracija kupole džamije Aja Sofija jeste značajan korak u očuvanju jednog od najvažnijih kulturnih spomenika na svetu. Pored tehničkih izazova, ovaj projekat nosi i simboličku težinu koja se tiče identiteta i nasleđa Turske. Očekuje se da će radovi započeti uskoro, a javnost s nestrpljenjem iščekuje dalji razvoj situacije.
