U Bosni i Hercegovini su 2023. godine izdate 2.449 radne dozvole za strance, pri čemu je najveći broj stranih radnika došao iz Turske i Srbije. Prema izveštaju usvojenom na predlog Ministarstva civilnih poslova, treće mesto po broju radnika zauzimaju građani Nepala, dok slede stanovnici Bangladeša i Indije. Primećen je značajan rast broja radnika iz Pakistana u odnosu na prošlu godinu.
Izveštaj je pokazao da je trend dolaska stranih radnika u Bosnu i Hercegovinu u porastu, što može biti povezano sa potrebom za radnom snagom u određenim sektorima. Ovi podaci su od velikog značaja za donošenje politika zapošljavanja i integracije stranih radnika u društvo.
Ministarstvo civilnih poslova BiH objavilo je da će naredne godine dodatno analizirati ove podatke kako bi identifikovalo potrebe tržišta rada i prilagodilo politike zapošljavanja. Takođe će raditi na unapređenju uslova rada za strane radnike i povećanju njihove integracije u društvo.
Ova vest je privukla pažnju javnosti u Bosni i Hercegovini, budući da radna migracija ima značajan uticaj na ekonomiju i društvo zemlje. Strani radnici često doprinose razvoju određenih sektora i pomažu u rešavanju problema nedostatka radne snage, ali istovremeno mogu izazvati i određene socijalne i ekonomske izazove.
Ministarstvo civilnih poslova je pozvalo poslodavce da se pridržavaju propisa o zapošljavanju stranaca kako bi se izbegle nepravilnosti i nelegalan rad. Takođe je istaknuto da će se nastaviti sa praćenjem i analizom trendova zapošljavanja stranih radnika kako bi se obezbedio adekvatan odgovor na potrebe tržišta rada.
U međuvremenu, predstavnici sindikata su izrazili zabrinutost zbog povećanog dolaska stranih radnika i istakli potrebu za zaštitom prava domaćih radnika. Oni su pozvali vlasti da preduzmu mere kako bi se sprečio damping na tržištu rada i obezbedila ravnopravnost uslova rada za sve radnike.
Ova tema će sigurno biti predmet daljih rasprava i istraživanja u Bosni i Hercegovini, kako bi se utvrdili dugoročni efekti dolaska stranih radnika na tržište rada i društvo u celini. Potrebno je pažljivo balansirati između potreba za radnom snagom i zaštitom domaćih radnika, kako bi se postigla održiva i inkluzivna politika zapošljavanja.
Ministarstvo civilnih poslova BiH najavilo je da će u narednom periodu intenzivirati saradnju sa relevantnim institucijama i sindikatima kako bi se zajednički radilo na unapređenju uslova rada za sve radnike, bez obzira na njihovo poreklo. Takođe će se nastaviti sa praćenjem i analizom trendova zapošljavanja stranih radnika kako bi se pravovremeno reagovalo na promene na tržištu rada.
U zaključku, dolazak stranih radnika u Bosnu i Hercegovinu predstavlja izazov, ali i priliku za razvoj zemlje. Potrebno je uspostaviti jasne politike zapošljavanja i integracije stranih radnika kako bi se iskoristile prednosti migracija i minimizirale potencijalne negativne posledice. Ova tema će sigurno biti u fokusu javnosti i donosioca odluka u narednom periodu, jer je neophodno pronaći održivo rešenje koje će obezbediti prosperitet i inkluzivnost za sve građane Bosne i Hercegovine.
