Prema najnovijem istraživanju Eurofounda, Hrvatska se suočava s ozbiljnim finansijskim izazovima, s obzirom na to da čak 45 odsto građana teško podmiruje osnovne životne troškove. Ova statistika postavlja Hrvatsku među zemlje Evropske unije sa najlošijom finansijskom situacijom stanovništva. U ovom kontekstu, samo su Grci u gorem položaju, s 55 odsto ispitanika koji izjavljuju da jedva spajaju kraj s krajem.
Istraživanje Eurofounda pruža uvid u realnost s kojom se suočavaju mnogi građani EU, a posebno u Hrvatsku, gde visoki troškovi života i stagnacija plata dodatno otežavaju svakodnevno funkcionisanje. Među zemljama koje beleže visoke procente građana koji osećaju snažan finansijski pritisak su i Litvanija i Estonija, gde 41 odsto ispitanika izjavljuje da se suočava s istim problemima. Slična situacija je i u Mađarskoj i na Kipru, gde 40 odsto građana takođe ima poteškoća sa osnovnim životnim troškovima. Prosečna vrednost za celu Evropsku uniju iznosi 32 odsto.
Ovi podaci ukazuju na to da ekonomski pritisak ne pogađa samo one najugroženije, već i srednju klasu u zemljama EU. U Hrvatskoj, visoka inflacija, rast cena stanovanja i osnovnih životnih namirnica dodatno komplikuju situaciju. Mnogi građani su primorani da se odreknu osnovnih potreba kako bi pokrili neophodne troškove, što dovodi do smanjenja kvaliteta života.
Hrvatska vlada se suočava s izazovima kako bi pronašla rešenja za ovu situaciju. Ekonomisti upozoravaju da bi bilo potrebno preispitati trenutne politike i implementirati mere koje bi mogle poboljšati ekonomski položaj građana. Mnogi predlažu povećanje minimalne plate, kao i subvencije za osnovne životne troškove, kako bi se olakšao teret na najugroženije delove populacije.
U međuvremenu, građani se bore s svakodnevnim problemima. Mnogi od njih su prisiljeni da smanje potrošnju, odustanu od odlazaka u restorane ili putovanja, a neki čak razmatraju dodatne poslove kako bi preživeli. U ovoj situaciji, socijalna pomoć i različite vrste podrške postaju ključne za mnoge porodice.
Situacija je dodatno pogoršana zbog globalnih ekonomskih kriza, koje su dovele do povećanja cena energenata i osnovnih namirnica. Ove promene su izazvane različitim faktorima, uključujući pandemiju COVID-19, koja je na globalnom nivou uzrokovala ekonomsku nestabilnost, i rat u Ukrajini, koji je dodatno uticao na energetsku i ekonomsku situaciju u Evropi.
Građani Hrvatske traže od svojih vlasti da preduzmu konkretne korake u rešavanju ovih problema. Protesti i javni skupovi postali su sve učestaliji, a građani zahtevaju transparentnost i odgovornost od strane vlade. Mnogi smatraju da je vreme za promene i da se hitno mora reagovati kako bi se sprečilo daljnje pogoršanje ekonomske situacije.
S obzirom na sve veći broj građana koji se suočavaju s finansijskim teškoćama, važno je da se vlasti fokusiraju na izradu strategija koje će omogućiti održiv ekonomski rast i poboljšati životni standard. Mnogi se nadaju da će se situacija u budućnosti poboljšati i da će Hrvatska pronaći način da pomogne svojim građanima u ovim teškim vremenima. Ekonomisti ističu da je neophodno raditi na jačanju lokalne ekonomije, podržavanju malih i srednjih preduzeća, kao i jačanju socijalnih mreža kako bi se zaštitili najugroženiji članovi društva.
Konačno, ovo istraživanje Eurofounda služi kao podsticaj za dalju diskusiju o ekonomskim politikama i merama koje su potrebne kako bi se poboljšala finansijska situacija građana u Hrvatskoj i u celoj Evropskoj uniji.
