Japan, zemlja sa 15 miliona stanovnika i najstarijom populacijom na svetu, suočava se sa ozbiljnim demografskim izazovima. Prošle godine, Japan je zabeležio najmanji broj rođene dece u svojoj istoriji, sa samo 730.000 novorođenčadi. U pokušaju da preokrene negativne trendove i zadrži status ekonomske sile, japanska vlada je odlučila da uloži 34 milijarde dolara u podršku mladim porodicama. Cilj je povećati stopu fertiliteta, koja trenutno iznosi samo 1,2, i stvoriti društveno okruženje koje podstiče mlade na brak i osnivanje porodica.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na opadanje nataliteta jeste nagli pad broja brakova. Prošle godine u Japanu je sklopljeno manje od pola miliona brakova, što je najniži broj u poslednjih 90 godina. Visoki troškovi života i rigidna radna kultura dodatno otežavaju porodicama da se odluče za decu, posebno parovima koji žele da usklade karijeru i roditeljstvo. U japanskom društvu očekuje se da žene preuzmu većinu brige o deci, što dodatno otežava situaciju.
Japan se suočava sa sve većim troškovima nege starijih građana, a vlada je svesna da starenje stanovništva i smanjenje broja rođenja imaju ozbiljne posledice po ekonomiju. Tadašnji premijer Fumio Kišida je još u januaru 2023. godine upozorio da Japan može izgubiti sposobnost da održi svoj sistem socijalnog osiguranja, suočen sa pretnjom pada nataliteta i sve starijom populacijom.
Više od deset procenata japanskog stanovništva ima 80 ili više godina, a projekcije pokazuju da će do 2070. godine Japan doživeti pad stanovništva sa 125 miliona na samo 87 miliona. Udeo starijih od 65 godina će se povećati sa trenutnih 30 na čak 40 procenata, što predstavlja dodatni izazov za ekonomiju.
U cilju rešenja ovih problema, Japan je odlučio da ublaži svoju strogu imigracionu politiku i olakša vizne propise, s obzirom na to da samo oko dva procenta radne snage čine stranci. Takođe, vlada planira da investira u aplikacije za upoznavanje koje bi povezale ljude sa sličnim interesovanjima i hobijima, kako bi se podstaklo formiranje porodica.
Jedna od novih mera uključuje omogućavanje ženama sa malom decom da odlaze s posla dva sata ranije. Takođe, Tokio će od aprila uvesti četvorodnevnu radnu nedelju za više od 160.000 državnih službenika, prepoznajući da dugi radni dani otežavaju roditeljstvo, posebno ženama koje se boje da će izgubiti prilike za napredovanje u karijeri.
Stručnjaci upozoravaju da će pored finansijskih podsticaja, biti neophodno da muškarci preuzmu veći deo roditeljskih obaveza. U Japanu, samo tri procenta muškaraca koristi roditeljsko odsustvo, što naglašava potrebu za promenom stavova prema deljenju roditeljskih dužnosti. Ove mere, ukoliko budu uspešne, mogle bi značajno uticati na budućnost japanske demografije i ekonomije.
