Prema izveštaju organizacije Amnesti internešenel, globalno je izvršeno ukupno 1.153 smrtnih kazni u 2023. godini, što predstavlja porast od 30% u odnosu na prethodnu godinu. Najviše pogubljenja izvršeno je u Iranu, gde je pogubljeno 853 osobe, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu. Među zemljama sa najvećim brojem izvršenih smrtnih kazni su i Kina, Sjedinjene Američke Države, Saudijska Arabija i Somalija. Međutim, važno je napomenuti da ova brojka od 1.153 ne obuhvata sve izvršene smrtne kazne, posebno u Kini gde se veruje da su hiljade takvih kazni izvršene, ali podaci nisu dostupni.
Smrtna kazna je jedna od najkontroverznijih tema u međunarodnoj zajednici, sa mnogim organizacijama za ljudska prava koje se zalažu za njeno ukidanje. Iako neke zemlje i dalje praktikuju smrtnu kaznu kao oblik kazne za najteže zločine, postoji sve veći broj zemalja koje su uvele moratorijum ili potpuno zabranile smrtnu kaznu.
U većini zemalja koje i dalje praktikuju smrtnu kaznu, ona se obično izvršava vešanjem, streljanjem ili smrtonosnom injekcijom. Postoje velike rasprave o moralnoj i pravnoj opravdanosti smrtne kazne, sa mnogim organizacijama koje ističu da ona predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i da ne pruža mogućnost ispravke u slučaju greške u sudskom postupku.
Iako se broj izvršenih smrtnih kazni povećao u 2023. godini, postoje pozitivni pomaci u borbi protiv smrtne kazne. Mnoge zemlje su uvele moratorijum ili potpuno zabranile smrtnu kaznu, a međunarodna zajednica sve više pritiska države koje i dalje praktikuju ovu vrstu kazne da je ukinu.
Organizacije kao što je Amnesti internešenel igraju važnu ulogu u praćenju situacije sa smrtnom kaznom širom sveta i pružanju podrške žrtvama i njihovim porodicama. Njihovi izveštaji pomažu u podizanju svesti o posledicama smrtne kazne i podstiču države da preduzmu korake ka njenoj zabrani.
U Hrvatskoj, smrtna kazna je ukinuta još 1990. godine, kao deo procesa demokratizacije i usklađivanja sa evropskim standardima ljudskih prava. Hrvatska je potpisnica i ratifikant Konvencije Saveta Evrope o ukidanju smrtne kazne u mirnodopsko vreme, sa ciljem da doprinese zaštiti ljudskih prava i promociji pravednosti i jednakosti u društvu.
Suočeni sa porastom izvršenih smrtnih kazni širom sveta, važno je da države i međunarodne organizacije nastave da se bore za ukidanje ove barbarske prakse i zaštite osnovna ljudska prava svih građana. Smrtna kazna nije rešenje za probleme društva i ne pruža pravdu žrtvama ili njihovim porodicama. Umesto toga, treba ulagati u prevenciju zločina, reformu pravosuđa i obrazovanje kako bi se izbegle tragedije koje dovode do primene smrtne kazne.
Ukidanje smrtne kazne je važan korak ka izgradnji pravednijeg i humanijeg društva, gde se poštuju osnovna ljudska prava i dostojanstvo svakog pojedinca. Kroz zajedničke napore i angažovanje svih aktera društva, možemo stvoriti sredinu u kojoj se nasilje zamenjuje dijalogom, a podela prevazilazi solidarnost. Smrtnu kaznu treba posmatrati kao relikt prošlosti i kao podsećanje na brutalnost i nepravdu sistema koji je zasnovan na strahu i osveti.
Hrvatska kao članica međunarodne zajednice ima odgovornost da se aktivno zalaže za ukidanje smrtne kazne širom sveta i da podrži sve napore ka promociji ljudskih prava i pravde. Kroz svoje angažovanje u međunarodnim organizacijama i kroz svoje diplomatske aktivnosti, Hrvatska može doprineti globalnom pokretu za ukidanje smrtne kazne i zaštiti osnovnih ljudskih prava svih građana.
Ukidanje smrtne kazne je važan korak ka izgradnji sveta u kome se vrednuje život i poštuju osnovna ljudska prava svih građana. Kroz dijalog, saradnju i solidarnost možemo stvoriti društvo u kome se izbegavaju tragedije koje dovode do smrtne kazne i u kome se pravda pronalazi kroz reformu pravosuđa i jačanje vladavine prava. Svi zajedno možemo raditi na stvaranju bolje budućnosti za sve nas i za naše potomke, u kojoj se nasilje zamenjuje razumevanjem, a mržnja ljubavlju.
