Deca koja koriste usluge beogradskog Svratišta najčešće žive u ekstremnom siromaštvu, neadekvatnim stambenim objektima koji uglavnom nemaju struju i tekuću vodu, a u zimskom periodu broj korisnika se upravo iz ovih razloga povećava, rekla je danas za Tanjug programska koordinatorka Centra za integraciju mladih Aleksandra Šijan.
Prema njenim rečima, deca koja dolaze u Svratište suočavaju se sa različitim oblicima diskriminacije i socijalnog isključivanja, te su često izložena nasilju i zloupotrebi.
„Socijalna isključenost dece i mladih je posledica nefunkcionalnog sistema obrazovanja, socijalne zaštite i zdravstva, kao i nedostatka podrške u porodici i zajednici. Svi ovi faktori utiču na njihovu sposobnost da ostvare svoja prava i izgrade funkcionalan život“, rekla je Šijan.
Ona ističe da je neophodno unapređenje sistema podrške deci u riziku, kako bi im se omogućilo da se razvijaju i napreduju u skladu sa svojim potencijalima. Takođe naglašava važnost saradnje sa lokalnom zajednicom, vladinim institucijama i nevladinim organizacijama u rešavanju problema dece koja su izložena siromaštvu i socijalnoj isključenosti.
„Samo zajedničkim naporima možemo pružiti adekvatnu podršku deci koja su najranjivija i najugroženija u našem društvu“, istakla je Šijan.
U Svratištu se, pored osnovnih usluga kao što su hrana, odeća i higijenske potrepštine, pruža i psihosocijalna podrška u vidu individualnih razgovora, edukativnih radionica i različitih aktivnosti koje omogućavaju deci da se izraze, razvijaju svoje veštine i prevaziđu traume i stresne situacije koje su doživele.
„Svratište je mesto gde deca mogu da se osećaju sigurno, prihvaćeno i podržano, gde im se pruža prilika da izraze svoje potrebe i želje, da se informišu i edukuju o zdravom načinu života, ali i da steknu nova iskustva i veštine“, istakla je Šijan.
Ona dodaje da je važno kontinuirano raditi na poboljšanju uslova u kojima deca žive, ali i na podizanju svesti društva o njihovim potrebama i pravima.
„Deca su naše najveće blago i moramo uložiti sve napore da im omogućimo srećno i bezbrižno detinjstvo, koje je osnova za njihovu budućnost“, zaključila je Šijan.
Najnovija istraživanja pokazuju da je broj dece koja su izložena siromaštvu i socijalnoj isključenosti u stalnom porastu, što zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija i organizacija civilnog društva.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere i ne obezbede potrebne usluge i podrška deci u riziku, postoji realna opasnost da se njihov položaj dodatno pogorša i da se oduzme prilika za normalan i zdrav razvoj.
Stoga je neophodno ulaganje u edukaciju, obrazovanje, socijalnu zaštitu i zdravstvene usluge kako bi se deci pružila prilika da ostvare svoje potencijale, razviju svoje veštine i postanu samostalni i odgovorni građani.
Zajedničkim naporima lokalne zajednice, vladinih institucija i nevladinih organizacija može se stvoriti sigurno i podržavajuće okruženje za decu u riziku, te im omogućiti da izađu iz nepovoljne situacije i ostvare kvalitetan i stabilan život.
U suprotnom, rizikujemo da izgubimo generaciju dece koja su izložena siromaštvu, diskriminaciji i nasilju, te da se njihova prava i potrebe zanemare, što bi imalo dugoročne posledice po njihovu budućnost i prosperitet društva u celini.
Stoga je važno prepoznati problem socijalne isključenosti dece i mladih kao ozbiljan društveni izazov i posvetiti pažnju njihovom položaju i potrebama, te pružiti im podršku i zaštitu koja im je neophodna za zdrav i stabilan razvoj.
Samo zajedničkim naporima i solidarnošću možemo stvoriti bolje uslove za odrastanje dece u riziku i omogućiti im da ostvare svoje snove i postanu aktivni i produktivni članovi društva.
Prema rečima stručnjaka i aktivista za prava dece, podrška deci u riziku mora biti kontinuirana i sveobuhvatna, te obuhvatiti sve segmente njihovog života kako bi se sprečile negativne posledice po njihovo fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje.
Samo na taj način možemo obezbediti pravedno i inkluzivno društvo u kojem svako dete ima pravo na srećno detinjstvo i priliku za uspešnu budućnost.
