Poštovanje autorskih prava, koje podrazumeva da pisci i prevodioci dobijaju naknadu za svoj rad, jedna je od evropskih vrednosti koju treba poštovati. Međutim, situacija u Srbiji je takva da se autorska prava naplaćuju od strane javnih biblioteka po tarifi od 15 dinara po pozajmljenoj knjizi. Bibliotekari iz cele zemlje upozoravaju da će mnoge biblioteke biti zatvorene ukoliko se ovaj sistem naplate ne promeni.
Upravo zato, bibliotekari predlažu da država formira poseban fond koji će finansirati naknade za autorska prava. Takođe, podršku ovom predlogu pružaju i pisci koji ističu da ne bi trebalo da bude na bibliotekama da snose ovaj trošak. Ovogodišnji dobitnik Andrićeve nagrade, Srđan Tešin, smatra da je neprirodno i nemoralno da se ovaj teret stavlja na javne biblioteke.
Bibliotečko društvo Srbije je podnelo zahtev za ponavljanje postupka i predlog za odlaganje izvršenja rešenja Zavoda za intelektualnu svojinu koje je potvrdilo tarifu za naplatu posluge od 15 dinara. Pisac Tešin ističe da je loša komunikacija između nadležnih resora i ljudi koji se bave kulturom glavni problem u ovoj situaciji. On smatra da lokalne samouprave treba da snose trošak za tarife, a ne biblioteke kojima je novac nedostupan.
Zakonom o autorskim i srodnim pravima, tarifa za naplatu posluge knjiga je uvedena od 1. januara, a Reprograf je odredio tarifu od 15 dinara koju je potvrdio Zavod za intelektualnu svojinu Srbije. Biblioteke ističu da novac za ove tarife nemaju lokalne samouprave, dok Reprograf ističe da su ovo simbolične sume za gradove poput Beograda ili Novog Sada.
Prema primerima iz drugih zemalja poput Hrvatske, Slovenije i Norveške, trošak tarifa za autorska prava preuzela je država. U Norveškoj, Ministarstvo kulture finansira troškove na ime autorskih prava te se sredstva raspodeljuju na organizacije koje upravljaju pravima autora. Biblioteke se nadaju sličnom sistemu i u Srbiji kako bi se izbegli problemi sa naplatom tarifa koje sada opterećuju javne biblioteke.
