Obnovljivi izvori energije su zabeležili značajan porast u Evropskoj uniji tokom 2023. godine, čineći 45,3 odsto ukupne potrošnje električne energije. Ova informacija dolazi iz izveštaja Evrostata, koji ukazuje na to da je to povećanje od 4,1 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja najveći godišnji porast udela obnovljive energije od kada se podaci prate, odnosno od 2004. godine.
Evrostat ukazuje da su vetar i hidroenergija dominantni oblici obnovljivih izvora. Udeo vetra u ukupnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora iznosi 38,5 odsto, dok hidroenergija doprinosi sa 28,2 odsto. Ova dva izvora zajedno čine više od dve trećine ukupne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Solarni izvor energije je takođe značajan, sa udelom od 20,5 odsto, dok čvrsta biogoriva i drugi obnovljivi izvori čine 6,2, odnosno 6,6 odsto.
Najveći procenat električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora u 2023. godini zabeležen je u Austriji, gde je udela obnovljivih izvora dostigao 87,8 odsto. U ovoj zemlji dominira hidroenergija, koja čini značajan deo proizvodnje. Slična situacija je i u Švedskoj, gde obnovljivi izvori čine 87,5 odsto, dok Danska beleži 79,4 odsto, sa vetrom kao najčešćim obnovljivim izvorom.
Portugal je takođe značajan, sa 63 odsto električne energije koja potiče iz obnovljivih izvora, dok Hrvatska beleži 58,8 odsto. Španija, Letonija i Finska takođe imaju visoke udelima obnovljivih izvora, sa 56,9, 54,3 i 52,4 odsto, redom. Ovi podaci pokazuju sve veću posvećenost zemalja EU prelasku na održive oblike energije, što je deo šire strategije za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
S druge strane, neki članovi EU, poput Malte, beleže znatno niže udelima obnovljivih izvora. Malta ima samo 10,7 odsto, dok su Češka i Luksemburg na 16,4, odnosno 18 procenata. Mađarska beleži 19,5 odsto, što ukazuje na potrebu za daljim naporima u ovim zemljama kako bi se povećala upotreba obnovljivih izvora energije.
Ove statistike potvrđuju trend rasta obnovljivih izvora energije u Evropi, što je uticalo na smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i doprinelo održivijem razvoju. U kontekstu globalnih klimatskih promena, ovaj skok u obnovljivim izvorima može se smatrati pozitivnim korakom ka postizanju ciljeva smanjenja emisije CO2 i prelasku na čiste izvore energije.
Povećanje udela obnovljivih izvora energije takođe je u skladu sa ambicijama EU da do 2050. godine postane prvi klimatski neutralan kontinent. Zajednički napori zemalja članica, zajedno sa investicijama u tehnologije za proizvodnju i skladištenje obnovljive energije, predstavljaju ključne aspekte ove strategije.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da se izazovi i dalje javljaju, posebno u pogledu infrastrukture i politike koje su potrebne za podršku daljem razvoju obnovljivih izvora. Zemlje sa nižim udelima obnovljivih izvora moraju raditi na unapređenju svojih strategija i povećanju ulaganja u zelene tehnologije kako bi došle u korak sa onima koje su već ostvarile značajan napredak.
U narednim godinama, očekuje se da će EU nastaviti sa implementacijom politika koje podstiču upotrebu obnovljivih izvora, što će dodatno oblikovati energetski pejzaž na kontinentu i doprineti globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Ove promene ne samo da će uticati na ekonomiju i energetsku sigurnost, već će imati i značajan uticaj na životnu sredinu i kvalitet života građana.
