Kina je smanjila svoja ulaganja u obveznice sa 849 milijardi dolara na 775 milijardi dolara između početka drugog kvartala 2023. i drugog kvartala 2024. godine, dostigavši najniže vrednosti od 2009. godine. Novi podaci su objavljeni u vreme kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da su Rusija i Kina, kao članice BRIKS-a, gotovo potpuno prestale da koriste dolar u svojoj međusobnoj trgovini.
Prema Lavrovu, više od 90% trgovinske razmene između ove dve zemlje sada se obavlja u njihovim nacionalnim valutama. Ovakav trend ubrzava njihovu ekonomsku saradnju, uprkos naporima zapadnih zemalja da to spreče, navodi Blumberg.
Smanjenje kineskih ulaganja u obveznice odražava promene u globalnom ekonomskom i političkom pejzažu. Kina, kao druga najveća ekonomija sveta, i Rusija, kao važan igrač na međunarodnoj sceni, pokazuju svoju sposobnost da se oslanjaju na svoje nacionalne valute i da smanje zavisnost od dolara. Ova situacija otvara nove mogućnosti za saradnju između ovih zemalja, ali istovremeno izaziva pitanja o budućnosti međunarodnog finansijskog sistema.
Kina je smanjila svoja ulaganja u obveznice za skoro 80 milijardi dolara, što je značajan pad u kratkom vremenskom periodu. Ovaj potez može biti posledica više faktora, uključujući promene u monetarnoj politici Kine, geopolitičke tenzije sa Sjedinjenim Državama i pronalazak novih načina za diverzifikaciju kineskih investicija.
S druge strane, Rusija i Kina su uveliko prešle na korišćenje svojih nacionalnih valuta u trgovini između sebe. Ova promena ima potencijal da ojača njihove ekonomske veze i da pruži osnovu za dalje diversifikacije njihovih trgovinskih odnosa.
Zapadne zemlje, pre svega Sjedinjene Države, su tradicionalno dominirale globalnim finansijskim sistemom, posebno kroz upotrebu dolara kao rezervne valute. Međutim, nove dinamike u međunarodnoj trgovini i politici nagoveštavaju mogućnost novih centara moći i promena u ovom sistemu.
Kina je već dugo isticala potrebu za više multipolarnog sveta, a smanjenje njenih ulaganja u obveznice može se posmatrati kao korak ka ostvarivanju tog cilja. Saradnja između Kine i Rusije, kao i drugih zemalja koje teže nezavisnosti od dolara, može dovesti do promena u globalnoj ekonomiji i politici.
Uprkos naporima zapadnih zemalja da zadrže svoju dominaciju, promene u međunarodnim odnosima su neizbežne. Kina i Rusija su samo dve zemlje koje preduzimaju konkretne korake ka stvaranju alternativnih finansijskih struktura, ali trend ka multipolarnosti je sve izraženiji.
Međunarodna zajednica mora pažljivo pratiti ove promene i razmotriti njihove posledice. Smanjenje kineskih ulaganja u obveznice može imati dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju, dok prelazak na korišćenje nacionalnih valuta u trgovini može uspostaviti novi ekonomski poredak.
Budućnost međunarodnih finansijskih odnosa može se oblikovati prema modelu koji favorizuje multipolarnost i nezavisnost od tradicionalnih centara moći. Kina i Rusija su samo dve zemlje koje se kreću u ovom pravcu, ali njihov uticaj može biti značajan u oblikovanju budućnosti globalne ekonomije.
Promene u međunarodnoj trgovini i finansijama su složene i zahtevaju temeljitu analizu. Kina i Rusija su samo deo ovog šireg procesa, ali njihove odluke imaju potencijal da preokrenu postojeće dinamike i da otvore put ka novom globalnom poretku. Pratiti razvoj situacije i prilagoditi se novim realnostima je ključno za uspeh u savremenom svetu.
