Rusko pozorište mladih „Jurij Rakitin“ ovih dana prvi put gostuje u Srbiji, povodom 165 godina od rođenja poznatog dramskog pisca Anton Čehova. Na sceni Ruskog doma u Beogradu, 27. januara, biće izvedena Čehovljeva jednočinka „Bračna ponuda“. Ovaj događaj ne samo da obeležava važan jubilej, već i pruža priliku da se setimo legendarnog reditelja, pedagoga i glumca Jurija Ljvoviča Rakitina, koji je svojim radom značajno uticao na srpski teatar i pozorišni život.
Jurij Rakitin je rođen 1882. godine u Harkovu, a umro je 1952. godine u Novom Sadu. Njegov život i karijera obeleženi su posvećenim radom u pozorištu, gde je ostavio dubok trag. Već nakon završetka srednje škole, Rakitin je počeo da organizuje diletantske predstave i igrao je u njima. Godine 1905. završio je trogodišnju Glumačku školu u Petrogradu, gde je učio od velikog glumca Vladimira N. Davidova. Njegova diplomska predstava bila je Čehovljev „Višnjik“, komad koji će postati jedan od njegovih najvažnijih radova u Srbiji.
Nakon školovanja, Rakitin je radio u Teatar studiju, gde je istraživao nove pozorišne forme sa poznatim rediteljem Mejerholdom. Od 1907. do 1911. godine, kao epizodista, igrao je u Moskovskom hudožestvenom teatru, ali se ubrzo posvetio isključivo režiji. Oktobarska revolucija zatekla ga je u Petrogradu, gde je već bio afirmisan kao reditelj. Godine 1920. emigrirao je u Carigrad, a zatim se, na poziv Milana Grola, preselio u Beograd, gde je radio u Narodnom pozorištu narednih 25 godina.
Rakitin je režirao mnoge značajne predstave u Beogradu, uključujući ruske klasike. Njegovo najznačajnije delo u Srbiji ostaje „Višnjik“, za koji su kritičari rekli da „popravljaju duše, iskorenjuju strasti i otvaraju oči pred zabludama“. Tokom svoje karijere, režirao je više od stotinu predstava, a njegov rad je uključivao i pedagoški aspekt, gde je podučavao mlade glumce.
Među njegovim najpoznatijim predstavama su „Ivanov“, „Carstvo mraka“, „Revizor“, „Divlja patka“, i mnoge druge. Pored pozorišnih dela, Rakitin je postavio na pozornicu i osam opera, ali se kao najznačajniji radovi često ističu dela Čehova, Gogolja, Tolstoja, Šekspira i Molijera. Umro je 22. jula 1952. godine u Novom Sadu, a sahranjen je na ruskome delu Uspenskog groblja. Njegov grob je bio zapušten decenijama, ali je 1992. godine obnovljen, a spomenik podignut 2003. godine.
Rakitin je tokom svoje karijere dobio brojna priznanja, uključujući Orden Svetog Save 4. stepena 1940. godine, kada je obeležavao tri i po decenije rada. Njegova škola glume u Beogradu postala je značajno mesto za mlade talente, a među njegovim učenicima bili su i poznati glumci kao što su Raša Plaović i Stevan Šalajić.
Povodom obeležavanja vek od Rakitinovog rođenja, 1982. godine, u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije postavljena je izložba „Jurij Rakitin – reditelj i pedagog Narodnog pozorišta u Beogradu 1921 – 1946“, koja je dodatno istakla njegov značaj u srpskom pozorištu.
Ovaj nastup ruskog pozorišta mladih u Beogradu ne samo da slavi Rakitina i Čehova, već i povezuje kulturne tradicije Srbije i Rusije, podsećajući nas na bogatstvo koje ova umetnost donosi. Uzbuđenje u pozorišnim krugovima je veliko i očekuje se da će predstava „Bračna ponuda“ biti sjajan uvod u dalje saradnje između Srbije i Rusije u oblasti pozorišne umetnosti.
