Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore, Milan Knežević, izneo je na sastanku nikšićkog odbora stranke predlog za usvajanje turskog modela dvojnog državljanstva, poznatog kao „plava karta“. Ovaj model omogućava državljanima Turske koji žive van granica zemlje da zadrže svoja prava, osim prava glasa. Knežević je naglasio važnost ovog predloga za Crnu Goru, smatrajući da bi sličan sistem mogao da pomogne onima koji imaju crnogorske korene, a trenutno žive u Srbiji.
Knežević je istakao da je u Evropi oko osam miliona Turaka koji koriste „plavu kartu“, što im omogućava da uživaju u svim pravima kao i građani Turske, osim u pravu glasa. „Šta je sporno da moji brat i sestra od strica koji žive u Beogradu, a rođeni su u Podgorici, dobiju nešto poput te plave karte ili potvrdu da su državljani Crne Gore?“ upitao je Knežević, ukazujući na potrebu za povezivanjem Crne Gore sa njenim građanima u dijaspori.
On je kritikovao trenutnu vlast, ukazujući na to da su oni koji su „uništavali i devastirali Crnu Goru“ sada predložili ubrzani evropski put zemlje, dok se zapravo ne sagledava važnost očuvanja prava onih koji imaju crnogorske korene. Knežević je pozvao parlamentarnu većinu i koaliciju „Za budućnost Crne Gore“ da se obavežu da neće inicirati promene Zakona o državljanstvu kako bi se osiguralo pravo na državljanstvo za sve one koji su rođeni u Crnoj Gori, a sada žive u Srbiji.
„Imamo li mi pravo da se odreknemo naših državljana koji žive u Srbiji samo zato što neki pojedinci smatraju da bi oni mogli da se nađu na biračkom spisku za 10, 15 godina?“ pitao je Knežević, ukazujući na potencijalne političke posledice ove situacije. Ovaj njegov stav izazvao je podeljene reakcije među političkim analitičarima i građanima.
Predsednik DNP-a je naglasio da je broj Crnogoraca koji žive u Srbiji značajan, te da bi im trebalo omogućiti da zadrže svoja prava kao i svi ostali građani. On je ukazao na važnost identiteta i povezanosti koje Crnogorci u dijaspori imaju sa svojom domovinom, te istakao da je pravo na državljanstvo ključno za očuvanje tih veza.
Knežević je takođe naveo da bi „plava karta“ mogla biti korisna za sve one koji su gradili Crnu Goru, a sada se suočavaju sa ozbiljnim preprekama zbog trenutnih zakonskih regulativa. U tom kontekstu, istakao je da bi ovaj model mogao postati osnova za bolju saradnju između Crne Gore i njenih građana u inostranstvu.
S obzirom na sve veću polarizaciju unutar crnogorskog društva, Kneževićev predlog može biti shvaćen kao pokušaj da se zadrži veza sa onima koji su zbog različitih razloga napustili svoju zemlju. On je pozvao sve političke aktere da razmotre ovaj predlog i da se okrenu ka izgradnji inkluzivnijeg društva koje ne zaboravlja na svoje građane, bez obzira na to gde se oni nalaze.
Ovaj potez DNP-a dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori vodi rasprava o važnosti dijaspore i njihovog učešća u političkom životu zemlje. Mnogi smatraju da bi omogućavanje dvojnog državljanstva moglo doneti brojne prednosti, uključujući ekonomski razvoj i jačanje veza između Crne Gore i njenih građana u inostranstvu.
Kneževićev predlog o „plavoj karti“ može biti prvi korak ka uspostavljanju pravnog okvira koji bi omogućio da se interesi dijaspore bolje zaštite i afirmišu. U tom smislu, ovaj model može poslužiti kao inspiracija za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim pitanjima u vezi sa svojim građanima koji žive van granica.
