Dejana Bačko, poznatija kao „Devojka sa krilima“ koja je rođena bez ruku, je položila vozački ispit i postala vozačica uprkos fizičkim ograničenjima, što je izazvalo različite reakcije na društvenim mrežama.
Njena sposobnost da vozi nogama je izazvala niz komentara – dok jedan deo javnosti podržava njen poduhvat i smatra je hrabrom i upornom, drugi izražavaju zabrinutost za bezbednost u saobraćaju.
Ova situacija postavlja važno pitanje o zakonima koji regulišu sposobnost osoba sa invaliditetom da voze vozila i koji stepen invaliditeta je dozvoljen i bezbedan za učestvovanje u saobraćaju.
Goran Kojadinović iz Privredne komore auto-škola Srbije i Slobodan Karličić iz Agencije za bezbednost govorili su u emisiji „Uranak“ o ovoj temi. Kojadinović je istakao da Dejana, u skladu sa svojim sposobnostima, može bezbedno učestvovati u saobraćaju, dok je Karličić podržao odluku lekarske komisije da Dejana može biti uspešan i bezbedan vozač.
Karličić je dodao da su komisije pažljivo procenile Dejaninu sposobnost i aspekte vezane za njen invaliditet prilikom sticanja vozačke dozvole. Kojadinović je objasnio da osobe sa invaliditetom moraju proći poseban sistem obuke, a privredna društva se posebno posvećuju slučajevima poput Dejaninog. Takođe, naglasio je da vozači sa invaliditetom moraju biti posebno obučeni kako bi mogli bezbedno da učestvuju u saobraćaju.
Zakon jasno definiše da osobe kao što je Dejana moraju biti zdravstveno sposobne i imati potrebne psihofizičke sposobnosti da voze vozilo. Prepravke na vozilu ili proizvodnja posebnog vozila prilagođenog potrebama osoba sa invaliditetom se vrše u skladu sa preporukama lekarske komisije. Sve prepravke moraju biti sprovedene na zakonski način kako bi osobe sa invaliditetom mogle bezbedno da voze.
Dejana je dobila vozačku dozvolu kao i svaki drugi vozač, sa unetim invaliditetom u dozvoli. Karličić je naglasio da Dejana ima dozvolu kao i svi vozači, sa posebnim prilagođavanjima za njene specifične potrebe.
Na kraju, Karličić je istakao važnost poštovanja vozača sa invaliditetom u saobraćaju, naglašavajući da ta vozila treba da budu posebno obeležena i da je potrebna posebna pažnja i solidarnost prema njima. Na godišnjem nivou, broj osoba sa invaliditetom u saobraćajnim nesrećama je mali, a njihov udeo u ozbiljnim povredama je zanemarljiv.
Dejana Bačko je postala inspiracija mnogima i dokazala da, uprkos fizičkim ograničenjima, može postići svoje ciljeve i učestvovati u svakodnevnim aktivnostima, uključujući vožnju automobila.
