Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je u nedavnom intervjuu istakao da je za Srbiju ključno pratiti globalni privredni rast, posebno rast BDP-a u Evropskoj uniji (EU), koji trenutno iznosi 0,8 odsto. On je naglasio da se Nemačka, kao jedna od ključnih ekonomija EU, nalazi u nezavidnoj situaciji, što dodatno smanjuje mogućnosti za veći privredni razvoj Srbije. Ove informacije dolaze u trenutku kada se intenziviraju rasprave o ekonomskim strategijama i budućim investicijama u zemlji.
Altiparmakov je ukazao na to da je srpska privreda u protekloj deceniji bila u velikoj meri zasnovana na stranim i velikim državnim investicijama. Međutim, prema njegovim rečima, ovi izvori investiranja se sada iscrpljuju, što predstavlja ozbiljan problem. On je posebno naglasio da strana preduzeća često povlače dividende iz Srbije, čime se dodatno smanjuje domaća ekonomska stabilnost.
„Strani investitori su ovde jer žele profit i vremenom povlače dividende i ostvarenu zaradu. Do sada su povukli već četiri milijarde evra. Uskoro će dividende biti veće od investicija i taj izvor rasta će potpuno presušiti“, rekao je Altiparmakov za RTS. Ova izjava ukazuje na alarmantnu situaciju u kojoj se Srbija može naći ako se ne preduzmu odgovarajuće mere za stimulaciju domaće ekonomije.
Altiparmakov je takođe istakao potrebu za preusmeravanjem fokusa sa stranih ulaganja na domaći razvoj, kako bi se osigurala održivost privrednog rasta. On je ukazao na važnost jačanja domaćih preduzeća i stvaranje povoljnog okruženja za inovacije i razvoj novih industrija. To bi moglo uključivati podršku malim i srednjim preduzećima, kao i stimulisanje istraživanja i razvoja.
Jedna od ključnih prepreka za ovakav razvoj je i nedostatak adekvatne infrastrukture i obrazovanih kadrova. Altiparmakov je naglasio da je potrebno raditi na poboljšanju obrazovnog sistema kako bi se obezbedila radna snaga koja može odgovoriti na izazove modernog tržišta. Takođe, investiranje u infrastrukturu može pomoći privlačenju novih investicija i poboljšanju uslova za poslovanje.
U svetlu ovih izazova, Altiparmakov je pozvao vladu da razmotri strategije koje bi mogle osigurati dugoročnu ekonomsku stabilnost. To uključuje diversifikaciju ekonomije, razvoj sektora koji nisu zavisni od stranih investicija, kao i jačanje veze između obrazovanja i tržišta rada.
Ekonomisti upozoravaju da se Srbija mora pripremiti za moguće posledice globalne ekonomske krize koja bi mogla dodatno uticati na privredu. U tom kontekstu, Altiparmakovovo upozorenje o smanjenju stranih investicija i povlačenju dividendi može biti signal za hitno delovanje.
Kao deo šireg ekonomskog plana, Altiparmakov je sugerisao da bi Srbija trebala više ulagati u tehnologije i inovacije, kako bi postala konkurentnija na globalnom tržištu. Stvaranjem povoljnijeg okruženja za istraživanje i razvoj, Srbija može privući talentovane pojedince i kompanije koje će doprineti njenom ekonomskom rastu.
U zaključku, Altiparmakovove izjave osvetljavaju trenutne izazove sa kojima se Srbija suočava u kontekstu globalne ekonomije. Njegovi komentari o smanjenju stranih investicija i potrebi za jačanjem domaće privrede ukazuju na važnost preusmeravanja fokusa na održive ekonomske strategije koje će osigurati dugoročnu stabilnost i rast. Kako bi se prevazišli ovi izazovi, potrebna su hitna i odlučna delovanja, kako na nivou vlade, tako i u poslovnoj zajednici.
