Rastuce temperature mora utiču na mnoge aspekte našeg sveta, od koralnih grebena do privrednih grana kao što je ribarstvo. Dugoročni uticaji su takođe alarmantni, uključujući jače oluje, porast nivoa mora i učestalije požare. Istraživanja pokazuju da se ovo zagrevanje dešava brže nego što se očekivalo, što može imati ozbiljne posledice.
Prema novoj studiji koju je sproveo Kristofer Merčant sa Univerziteta u Redingu, temperatura okeana se dramatično povećava. On je ovu promenu slikovito opisao kao situaciju kada slavina sa vrućom vodom teče mnogo brže nego ranije. Studija, objavljena u časopisu Environmental Research Letters, otkriva da su se okeani osamdesetih godina prošlog veka zagrevali po stopi od 0,06 stepeni Celzijusovih po deceniji. Danas je ta stopa porasla na 0,27 stepeni po deceniji, što je više od četiri puta brže.
Ova alarmantna brzina zagrevanja može objasniti ne samo visoke temperature mora koje smo videli u prethodne dve godine, već i ekstremne vremenske uslove širom sveta. Tokom 2023. i 2024. godine, temperature svetskih okeana su bile na rekordnim nivoima čak 450 uzastopnih dana, što je doprinelo razornim uraganima koji su pogodili mnoge obale. Istraživači su primetili da je deo viška toplote rezultat prirodnog fenomena El Ninjo, ali su proračunali da je čak 44% tog viška posledica ubrzanog zagrevanja okeana.
Rastuće temperature imaju ozbiljne posledice na ekosisteme, posebno na koralne grebene koji su izuzetno osetljivi na promene temperature. Koralni grebeni su ključni za očuvanje morskog biodiverziteta i pružaju stanište mnogim vrstama. Kada se temperatura mora poveća, korali mogu doživeti „beljenje“, što može dovesti do njihove smrti i gubitka staništa za mnoge morske organizme.
Osim toga, povećane temperature mora utiču i na ribarstvo, koje je od vitalnog značaja za mnoge zajednice širom sveta. Promene u temperaturi i hemijskom sastavu okeana mogu dovesti do migracije riba i drugih morskih vrsta, što može imati značajan uticaj na lokalne ekonomije koje zavise od ribolova.
Dugoročno gledano, postoji i veći rizik od surovijih oluja i porasta nivoa mora. U slučaju da se ne preduzmu ozbiljni koraci za smanjenje emisija štetnih gasova i smanjenje korišćenja fosilnih goriva, očekuje se da će okeani nastaviti da se zagrevaju brže nego što se do sada predviđalo. U tom slučaju, posledice će biti daleko teže nego što su danas.
Kristofer Merčant upozorava da bi u takvom scenariju klimatske promene mogle dostići nivoe koje su klimatski modeli predviđali. Ova upozorenja se ne smeju ignorisati, jer se budućnost ekosistema i ljudskih zajednica oslanja na brzo delovanje u smislu smanjenja emisija i prelaska na održivije izvore energije.
Kao što se može videti, rastuće temperature mora imaju širok spektar uticaja, od ekoloških do ekonomskih. Svaka decenija donosi nove izazove, a bez hitnih akcija, svet može biti suočen sa mnogo ozbiljnijim problemima u bliskoj budućnosti. S obzirom na sve navedeno, važno je da se društva širom sveta uključe u borbu protiv klimatskih promena kako bi se zaštitili i očuvali naši okeani i životna sredina.
