Opsežne promene u metodama moderacije na društvenim mrežama kompanije „Meta“, kao i ukidanje fektčekera, izazvale su burne reakcije u Evropi zbog straha da će dovesti do kršenja Zakona o digitalnim uslugama EU. Zakon zahteva da velike onlajn platforme i pretraživači identifikuju, analiziraju i procenjuju sistemske rizike u Uniji, uključujući govor mržnje i diskriminaciju. Međutim, američke kompanije, poput Fejsbuka i Instagrama, tvrde da su obavezne regulisati postove koji su legalni u SAD, što je u suprotnosti sa evropskim zakonima.
Mark Zakerberg je kritikovao EU zbog „institucionalizacije cenzure“ i izjavio da ne priznaje pravo da se sloboda govora ograničava zakonima. Ova promena politike Mete izazvala je zabrinutost među zakonodavcima u Briselu i Londonu, s obzirom na potencijalne kazne za kršenje zakona. Takođe, odluka o ukidanju fektčekera u SAD za Fejsbuk, Instagram i Treads izazvala je kontroverze i zabrinutost među britanskim političarima.
Promene u Metinim politikama o sadržaju koji podstiče mržnju uključuju dozvolu korisnicima da transrodne osobe nazivaju „to“, što je izazvalo reakcije zabrinutosti. Kompanija se oslanja na korisnike da sami proveravaju postove, što je izazvalo zabrinutost zbog dezinformacija koje dolaze iz SAD i njihovog uticaja na globalnu digitalnu sferu. Bivši britanski ministar tehnologije je izrazio zabrinutost da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo biti pod pritiskom da prihvati američke standarde za digitalnu regulativu.
Meta će se suočiti sa regulatornim nadzorom u Velikoj Britaniji i EU ako nastavi sa promenama politike. Odluka Zakerberga da odustane od fektčekera u SAD izazvala je zabrinutost da bi isti pristup mogao biti primenjen u Evropi. Dok se sadržaj o samoubistvima, samopovređivanju i poremećajima u ishrani i dalje smatra teškim kršenjem politike, britanska humanitarna organizacija za zaštitu dece izrazila je zabrinutost zbog potencijalnih rizika za decu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
