Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočava se s ozbiljnim izazovima na političkom frontu, prema najnovijim podacima iz interne ankete koju je objavio britanski list Ekonomist. Prema ovim podacima, bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, Valerij Zalužnij, uživa podršku od 65 odsto birača, dok bi Zelenski osvojio samo 30 odsto glasova ukoliko bi se izbori održali odmah. Ova situacija ukazuje na rastuće nezadovoljstvo ukrajinskog stanovništva prema aktuelnom predsedniku, uprkos tome što je on i dalje najpopularniji političar u zemlji.
Mnogi Ukrajinci izražavaju nezadovoljstvo vođenjem politike i strategije koju Zelenski primenjuje. Izvori bliski aktuelnoj vlasti tvrde da se predsednik umesto da teži širenju svoje baze podrške, sve više fokusira na svoje najbliže saradnike, što može dovesti do ozbiljnog političkog rizika. „Ne postoji niko ko je spreman da mu kaže ‘ne’, i on pravi greške“, izjavio je jedan od izvora, ukazujući na to da se unutar njegove administracije ne čuju različita mišljenja koja bi mogla doprineti boljem upravljanju.
Pored toga, bivši američki predsednik Donald Tramp je kritizovao Zelenskog, nazivajući ga „diktatorom bez izbora“ i naglašavajući potrebu održavanja izbora u Ukrajini. Trampov stav dolazi u trenutku kada su popularnost i podrška Zelenskom značajno opali. Prema Trampu, Zelenski sada uživa samo četiri odsto podrške među biračima. Ova informacija, međutim, suprotstavlja se podacima iz januarske ankete koja pokazuje da je podrška Zelenskom pala na 52 odsto, što je najniži nivo od izbijanja rata. Na početku sukoba, njegova popularnost je bila skoro 90 odsto.
Zelenskog mandat je istekao 20. maja prošle godine, a predsednički izbori koji su prvobitno bili planirani za 2024. godinu odloženi su zbog ratnog stanja i opšte mobilizacije. U razgovorima sa novinarima, Zelenski je naglasio da sada nije vreme za izbore, što dodatno komplikuje situaciju u zemlji i izaziva zabrinutost među političkim analitičarima.
U trenutnim okolnostima, Ukrajina se suočava s brojnim izazovima, uključujući borbu protiv ruske agresije, što stvara dodatni pritisak na vladajuću strukturu. Mnogi analitičari smatraju da bi održavanje izbora u ovakvoj situaciji moglo dodatno destabilizovati zemlju, ali i postaviti pitanja o legitimitetu vlasti i demokratiji u zemlji.
Na terenu, situacija se oseća kroz razne proteste i okupljanja građana koji traže promene i odgovornije vođenje države. Veliki deo stanovništva smatra da trenutna vlast nije u stanju da odgovori na njihove potrebe i izazove s kojima se suočavaju svakodnevno. Ova frustracija može dovesti do daljih političkih previranja i promene u odnosima snaga unutar ukrajinske politike.
U svetlu ovih događaja, budućnost Volodimira Zelenskog kao predsednika Ukrajine deluje neizvesno. Ukoliko se trendovi nezadovoljstva nastave, pitanje je kako će se odraziti na njegovu poziciju i sposobnost vođenja zemlje kroz turbulentan period. Bez obzira na trenutne izazove, jasno je da će predstojeći meseci biti ključni za političku sudbinu Ukrajine i njenog lidera.
