Prošle su dve godine otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Desetine hiljada ljudi je poginulo, veliki delovi Ukrajine leže u ruševinama, ali nijedan znak ne pokazuje da je ovaj sukob pri kraju. Rusija je, kao i mnogi vojni stručnjaci, očekivala da će Ukrajina brzo kapitulirati nakon što su ruske snage pokrenule invaziju u punom obimu. Umesto toga, Ukrajina je pružila otpor, prošla je mnogo bolje nego što su mnogi mislili dok je ruska ofanziva naišla na bezbroj problema.
U prvoj godini rata, ukrajinske trupe su pokrenule zapanjujuću kontraofanzivu, uspevši da isteraju ruske snage iz Hersona, jedine regionalne prestonice koju su tada zauzele. Ali, u drugoj godini napredak je bio sporiji. Dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva je propala, a Kijev nije uspeo da napravi veliki prodor, uprkos milijardama pomoći sa Zapada.
Sada u trećoj godini borbi, Ukrajina se suočava sa novim izazovom – nestajanjem ključne podrške Zapada. Prema nedavnoj anketi sprovedenoj širom EU, samo deset odsto Evropljana veruje da Ukrajina može da pobedi Rusiju u ratu. Autori istraživanja su napisali da bi, s obzirom na to, političari EU trebalo da zauzmu „realističniji“ pristup sukobu i da se fokusiraju na definisanje načina na koji se može postići mir.
Ipak, eksperti su za Euronews rekli da mirovni sporazum zapravo nije na stolu. Stiven Hol, predavač ruske i postsovjetske politike na Univerzitetu u Batu, kaže da uslovi Vladimira Putina za okončanje rata i dalje uključuju „denacifikaciju, demilitarizaciju i neutralnost Ukrajine“. Što se tiče ruskog predsednika, o tim ciljevima nema pregovora. Međutim, oni su neprihvatljivi za prvog čoveka Ukrajine Volodimira Zelenskog i njegove zapadne saveznike.
Prema rečima dr Džejd Glin, istraživačice na Odeljenju za ratne studije na Kraljevskom koledžu u Londonu, ideje Kijeva i Moskve za prihvatljiv mirovni sporazum se međusobno isključuju. Idealni mirovni sporazum za Kijev zahtevao bi poštovanje njegovih pravno priznatih granica iz 1991. i nametanje istinskog oblika odvraćanja od bilo kakvog budućeg ruskog napada. To bi značilo poništavanje svega što je Rusija postigla svojom vojnom akcijom od 2014. godine, što se široko smatra početkom rata u Ukrajini.
Paralelno, Kijev bi želeo da se pridruži Evropskoj uniji i NATO. „Tome se dugo protivio Putin, koji se u početku pozivao na članstvo Ukrajine u NATO kao izgovor za invazije i 2014. i 2022. godine“, prenosi Euronews. Glin je rekla za Euronews da bi prihvatljiv dogovor za Rusiju zahtevao njenu punu kontrolu nad sva četiri ukrajinska regiona za koje tvrde da su ruski, zajedno sa gradom Harkovom, pa čak i Odesom. Moskva bi zahtevala konačnu reč o tome ko može da bude predsednik Ukrajine – a njihov jedini ustupak bio bi da ono što ostane od Ukrajine može da se pridruži EU. Ovo je neprihvatljivo za Kijev.
Putin je više puta jasno stavio do znanja da ne smatra Ukrajinu suverenom zemljom, insistirajući da ona treba da bude pod ruskom vlašću. Glin kaže da bi mirovni sporazum omogućio Rusiji da „vrati svoju vojsku na snagu iz 2022. godine, što bi prema ukrajinskim procenama trebalo da bude u stanju da učini do 2028. godine“. To znači da bi na kraju moglo pomoći Rusiji da pokrene obnovljeni napad u budućnosti.
Prema Matjeu Bulegu, stručnjaku za bezbednost u Četam Hausu, mirovni sporazum nije moguć sve dok se „Putinov sistem“ u potpunosti ne demontira, a vlast se preda „više reprezentativnim političarima“. Godine koje dolaze
Rat u Ukrajini se nastavlja jer zemlja ne može sebi da priušti poraz. Kako je nekoliko eksperata izjavilo za Euronews, ruska pobeda bi verovatno značila kraj postojanja Ukrajine. Biće potrebne godine da se rat u Ukrajini završi, rekao je Buleg.
„Sukobi se ili završavaju veoma brzo ili se prolongiraju na duže vreme i normalizuju se, pri čemu nijedna strana ne može vojno da dominira nad drugom“, primetio je on. Razgovori o pregovorima između Ukrajine i Rusije su beskorisni, nastavio je Buleg. „Zelenski bi vam rekao ‘mi ne pregovaramo sa ratnim zločincima’, a ostatak međunarodne zajednice bi trebalo da bude na istoj liniji. A čak i da jesmo, ne bi bilo apsolutno nikakve garancije da se Rusija neće vratiti za nekoliko godina da ponovo uništi Ukrajinu“, rekao je.
Svi stručnjaci koji su razgovarali za Euronews saglasni su da je poraz Rusije u Ukrajini važan Zapadu koliko i Kijevu. Ambasadori Ukrajine i Rusije kažu da su pregovori teški. Na pitanje da li je Kijev zainteresovan za pregovore sa Moskvom, Vladimir Tolkač kaže da je potrebno shvatiti osnovne principe pregovora, dok Aleksandar Bocan Harčenko smatra da je problem u Kijevu koji zabranjuje pregovore sa Rusijom. Rusija je spremna, ali problem je u Kijevu.
